13 PDF Article

Najpoznatiji po knjizi Anarhija, država i utopija () u kojoj iznosi najzaokruženiju viziju suvremene libertarijanističke filozofije. Knjiga je nastala kao. Download Vernor Vinge – Vatra nad najbolje anarhije, tek onda postoje opravdanja i dokazi za postojanje države. Isto tako 11 Upućujem na knjigu Roberto Nozick: Anarhija, država i utopija.

Author: Malara Tojak
Country: South Sudan
Language: English (Spanish)
Genre: Personal Growth
Published (Last): 22 June 2011
Pages: 68
PDF File Size: 17.44 Mb
ePub File Size: 16.38 Mb
ISBN: 240-6-16628-629-2
Downloads: 68880
Price: Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader: Malakree

Ova knjiga se bavi nasilnim i nedovrenim raspadom Jugoslavije. Autor se oslanja na pristup racionalnog politikog izbora ukonstrukciji objanjenja da je, uzimajui u obzir 1 prioritet koji subivi jugoslovenski narodi davali etnikoj pravdi nad individualnimslobodama i pravima, i 2 uticaj dugoronih etnikih strategija irivaliteta, te 3 dravq cetrdesetogodinje komunistike vladavinei sloenost postsocijalistikog procesa jtopija raspadzajednike zemlje jugoslovenskim narodima bio neophodan, kakobi pokuali da ostvare svoje politike prioritete.

Published on Jan View 40 Download 0. Ivica Pavlovi i Milica jovanoviDizajn: Kao jedna od prvih studija o raspadu Jugoslavije, knjiga Zato se zemlje raspadaju Sluaj Jugoslavija je imala ogroman uticaj na zapadne autore koji su se bavili ovom temom. Pred vama je prvo elektronsko izdanje ove knjige na engleskom i njen prvi prevod na na jezik. Autor se oslanja na pristup racionalnog politikog izbora u konstrukciji objanjenja da je, uzimajui u obzir 1 prioritet koji su bivi jugoslovenski narodi davali etnikoj pravdi nad individualnim slobodama i pravima, i 2 uticaj dugoronih etnikih utopiua i rivaliteta, te 3 naslee etrdesetogodinje komunistike vladavine i sloenost postsocijalistikog procesa transformacije raspad zajednike zemlje jugoslovenskim narodima bio neophodan, kako bi pokuali da ostvare svoje politike prioritete.

U prvom poglavlju razmatra se proces balkanizacije. Prvo, izlae se kritika teorije ustavnog izbora. Pokazuje znarhija da se direktne i preutne pretpostavke na kojima poiva ova teorija, meusobno iskljuuju. Drugo, obrazlae se da je usled toga ideja samoopredeljenja neizvodiva i samodestruktivna.

Jugoslavija je bila utemeljena na principu samoopredeljenja te se i raspada po istom principu. Tree, opisuje se i analizira nejasna ideja individualnog i etnikog identiteta, sopstva, na Balkanu. U drugom poglavlju opisuje se otkrivanje liberalizma za vreme komunistike vladavine i objanjavaju razlozi za njegov neuspeh. Pokazalo se da su sve klasine liberalne ideje u konfliktu sa socijalistikim principima; one nisu uspele da odigraju kljunu ulogu u preobraaju zemlje, jer nisu poticale dfava same ideje jugoslovenske drave.

U treem poglavlju daje se neposredno objanjenje raspada Jugoslavije. Dokazuje drqva da se drava nije raspala iz ekonomskih razloga kao nain da se utoija iz socijalizmave iz sledea dva razloga: Uzimajui u obzir ciljeve, strategije i datu etniku konfiguraciju, raspad Jugoslavije bio je neizbean i neizbeno nedovriv.

Gligorov – Zasto Se Zemlje Raspadaju

Pokazuje se da ni u jednoj novonastaloj dravi nije postignut znaajan porast ovih prava te da su ove drave daleko od ideala liberalne drave. U zakljuku se odbacuje ideja da je Balkan neto drugo i dokazuje se da nepotovanje principa graanskih prava i meunarodnog poretka uvek nuno vodi istim ishodima. U tome lei vanost jugoslovenskog sluaja. Vladimir Gligorov, Katedra za istonoevropske studije, Univerzitet u Upsali. Ako pojedinac izdvojen iz celine nije sam sebi dovoljan, odnosie se prema celini kao i drugi njeni delovi.

A onaj ko ne moe da ivi u zajednici ili kome nita nije potrebno jer je sam sebi dovoljan, nije deo drave, te je ili zver ili bog. U svim ljudima, dakle, postoji prirodna tenja za takvom zajednicom i onaj ko ju je prvi osnovao zaetnik je najveeg dobra.

Vernor Vinge – Vatra nad dubinom.pdf

I kao to je ovek, kada dostigne svoj puni razvoj, najbolje od svih ivih bia, tako je bez zakona i pravde najgore od svih jer naoruana nepravda je neto najstranije. Utopijw je ovek bez vrline najizopaenije i najdivljije bie i najgore od svih u zadovoljavanju polnog nagona i gladi. Pravednost je, meutim, potreba drave, jer pravda ini poredak dravne zajednice, a ona se sastoji u tome da se odlui ta je anahrija.

Budui da sam proces pratio iz neposredne blizine, nije me zanimalo da ono to se deavalo i to se jo uvek deava na teritoriji nekadaanje Jugoslavije prikaem iz istorijskog ili sociolokog ugla. Ono to me zanima jeste da 1 objasnim zato se drava raspala, i da 2 pokaem da standardna liberalna anarhhija nije u stanju da ovaj proces razume.

  EXECCOMMAND SAVEAS PDF

Robert Nozick – Wikipedija

U tom smislu, elim da razmotrim razloge zbog kojih je dolo do raspada zemlje, te da pojasnim specifinost jugoslovenskog sluaja. Proces raspada, koji je predmet anarbija analize, jo uvek nije zavren. Iako na nekim mestima u knjizi teoretski razmatram posledice, ne elim da ostavim utisak da znam ta e drva ubudue deavati na balkanskim prostorima. No, ini mi se da je na poetku prikladno da razjasnim jednu stvar. Mnogi su deavanjima u bivoj Jugoslaviji pristupili kao tipino balkanskom fenomenu.

U prvom poglavlju razmatram proces balkanizacije koji se tamo odvija. Ali, iako je raspad Jugoslavije proizveo neke tipino balkanske posledice, on se ipak ne moe proglasiti tipino balkanskom krizom. Jedan od naina da ovo pojasnimo jeste da utvrdimo kako rat koji se tamo odvijao poslednjih nekoliko godina nije bio balkanski rat kako nagovetava podnaslov inae izvanredne knjige Mie Glenija Pad Jugoslavije Trei balkanski rat. Ne radi se, dakle, o neraienim problemima iz dva prethodna balkanska rata, ve o neizmirenim raunima iz dva svetska rata.

Sukob e se moda proiriti u balkanski rat. To je nemogue predvideti. Temi sam pristupio kao ekonomista, ali je sutinski doivljavam kao politiku. Jugoslavija se nije raspala zbog loih ekonomskih aranmana, ve zato to je to bio jedini nain da se razree nagomilani politiki problemi.

I to, kako u pokazati, po bilo koju cenu. Da bih bio u mogunosti da analiziram ovaj politiki proces, razvio sam neke jednostavne modele borbe za prostor space competition i teorije igara, ali moj glavni dokaz oslanja se na razumevanje politike 11u Aristotelovom smislu. Primarni politiki motiv, u Jugoslaviji i na Balkanu, bio je sveobuhvatni oseaj nepravde koji se pojavio usled nesigurnosti koju su ljudi oseali u vezi sa svojim kolektivnim i individualnim identitetom, svojim pravima, svojim oekivanjima u odnosu na nastupajue politike i socijalne promene.

Ne elim da kaem da je njihovo ponaanje bilo iracionalno. Naprotiv, sve to sam napisao u ovoj knjizi oslanja se na pretpostavku da se ljudi ponaaju racionalno, to jest da se ponaaju na takav nain da je razumno oekivati da e ostvariti svoje politike ciljeve.

Upravo je zbog injenice da politika racionalnost moe da dovede do katastrofalnih posledica prouavanje jugoslovenskog sluaja vano.

Ova zemlja, koja je igrala vanu ulogu u evropskoj i svetskoj politici u dugom posleratnom periodu hladnog rata, raspala se u roku od nekoliko godina na prilino spektakularan nain. O tom dogaaju ve postoji obimna literatura. Danas se sve ee objavljuju prikazi insajdera i direktnih uesnika.

Vei deo napisanog, ukoliko nema direktne politike motive, bavi se razlozima koji su izazvali toliko strano nasilje i razaranje, koje je pratilo raspad ove zemlje, kao i utiskom koje je takvo moralno i politiko iskustvo ostavilo na graane.

Nema sumnje da e ova tema pokrenuti jo mnoga nauna istraivanja i lina preispitivanja. U knjizi sam ovoj temi pristupio iz malo drugaijeg ugla. Za neke beo-gradske intelektualce, kojima i sm pripadam, razvoj situacije u postso-cijalistikoj i postkomunistikoj Jugoslaviji predstavljao je razoarenje. Oekivalo se da e sa okonanjem istorijskog materijalizma nastupiti vreme za normalniji, generalno liberalniji sistem vrednosti.

Sve to je dolazilo iz Zagreba i Beograda imalo je slinu aromu: I tu, naj-ee, poinje prebacivanje krivice. Moj cilj je da bez emocija, pristras-nosti, politikih motiva ili obazrivosti pokuam da objasnim zato se ta zemlja raspala. Da bi mi to i uspelo, pretpostaviu da su ljudi koji su ovde iveli upravo to i eleli. To e biti lajtmotiv ove knjige. Da bih objasnio raspad Jugoslavije kao posledicu racionalnog politikog izbora, moram uzeti u obzir neke liberalne ideje na kojima se temelji veina dominantnih sociolokih teorija.

Tako u razmatrati politiku filozofiju Dona roulsa, kritikovati drutveno-ugovorne teorije ekonomije i politike, i pokazau da se evolutivna vigovska teorija razvitka slobodnog drutva ne moe primeniti na ovaj sluaj. U drutvu u kome su moral, religija, politiki utopiaj kulturni obrasci krajnje protivreni, to inae daje odreene politike i ekonomske prednosti, racionalni ljudi e izabrati utopiija ive po pravilima koja odgovaraju najma-njem zajednikom imenitelju njihovih interesa.

  ANDREI MIROIU MANUAL DE RELATII INTERNATIONALE PDF

To e se desiti ukoliko sukobljene strane zanemare svoje razlike ili smiljeno, ili uz prihvatanje procedure donoenja odluka, ili uz spremnost da uestvuju u racionalnoj raspravi.

Zato bi to uinili? Ako bi sledili svoje line interese, to ne bi bilo neophodno. Ako bi sledili svoje oprene ideale, sigurno ne bi razreili spor na taj nain. Kao to, uostalom, dobro ilustruje i sluaj Jugoslavije. Poznato je da je miris slobode opojan. Kada ljudi jednom otkriju da imaju prava, kao i da ta prava mogu upotrebiti kako bi se otarasili neefikasnih institucija koje ih ugnjetavaju, anarhijz spoznaje e se automatizovati i nee se zaustaviti sve dok se ne otkriju i najsitniji detalji ustrojstva slobode.

Meutim, ovaj proces ne zahteva puku sposobnost da se nepravda tek individualizuje, ve i da se postave opti principi pravinosti. Ne postoje garancije da e utopijx ovaj drugi deo procesa razviti onoliko koliko je potrebno. Generalizacija se moe zaustaviti u taki koja obuhvata sve one za koje smatramo da su nam jednaki po jednom ili drugom kriterijumu kao anarhkja svedoi svemoni etniki kriterijum koji je primenjen u sluaju Jugoslavije.

Smena integracije i dezintegracije obino se objanjava argumentima te-orije drutvenog ugovora, koji se bazira na utopiia da ljudi ulaze u drave ili ih naputaju kao da se radi o ulanjenju u neki klub ili ila-njenju iz njega.

Zavisno od mogueg dobitka, doi e do integracije ili do razlaza. Sledstveno tome, politike obaveze su u osnovi iste kao pri potpisivanju pojedinanog ugovora. Svi trokovi koji iz toga slede mogu se razumeti kao trokovi transakcije koja je ve umanjena za oekivanu dobit. Ali, to je isuvie pojednostavljeno. Sigurno je da postoji i jedan nivo trokova koje oekivani dobitak ne moe da opravda. Kada nekoga pozovete da se bori za dravu ili naciju, razumno je oekivati da trokovi transakcije, koja zahteva polaganje svog ivota ili ivota drugihpostaju na neki nain previsoki.

Tako, u sluaju nivoa razaranja koje se odigralo u Jugoslaviji, argument teorije drutvenog ugovora u jednom asu postaje pogrean. Ako postoje prava koja su nekim graanima uskraena, ili ako svi nemaju iste mogunosti, logino je oekivati da e se pojaviti pokret koji e zahtevati jaanje i potovanje individualnih i kolektivnih prava. Ovo je posebno svojstveno totalitarnim dravama, u kojima je glavni cilj vlade da gui individualna prava umesto da ih jaa.

I zaista, vladavina prava bi trebalo da bude glavni podsticaj i karakteristika naputanja socijalistikog sistema. Meutim, suprotstavljanje represivnim reimima moe se zasnivati i na samom oseaju nepravde, a ne na nekom odreenom idealu pravde. Ljudima nije potrebno da znaju ta je ispravno da bi shvatili da im je nanesena nepravda.

dravq Pojam pravde je uopten, a oseaj nepravde individualan ovo vezujem za Aristotelovu teoriju pravde, vidi Gligorov []. Stoga, totalitarni reimi mogu biti kolektivno odbaeni zbog nepravde koju nanose svakom ponaosob, no to i dalje nee dovesti do neke zajednike ideje o pravdi, a kamoli do ideje jednakih prava za sve.

O tome najbolje svedoi nivo pravinosti ili, bolje reeno, nivo nepravde u dravama koje su nastale nakon raspada Jugoslavije. Kao to se moe naslutiti, analizirajui sluaj Jugoslavije, u ovoj knjizi odbacujem upravo ovakav shematizovani prikaz liberalno-politikog razvoja.

To inim u prva etiri poglavlja koja razmatraju posebne aspekte raspada Jugoslavije, kao i u dodatku u utopijja pojanjavam neke ideje i modele koje sam koristio u ostatku knjige. Sada u izloiti kratki prikaz tih poglavlja.

Drugo htopija etvrto poglavlje ove knjige pisao sam za konferenciju bekog Institut fur die Wissenschaften vom Menschen. Najvei deo rada nastao je na Katedri za istonoevropske studije univerziteta u Upsali.

Prethodne ili izmenjene verzije ovih poglavlja objavljene su ili e biti objavljene pod sledeim nazivima: Otkrivanje liberalizma u Jugoslaviji, Istonoevropska politika i drutva 5 ; Balkanization: Da li je levo pravo?